Balada nerodjenog

Balada nerodjenog

Mene nema sa vama
ne mirišem jutarnji vazduh
ne gledam sunce drago i milo
ne sanjam snove lude i čudne.

Šta radite tamo?
kako je u tom plemenu i kulturi?
je li teško živeti?
kako si majko? a ti oče?

Sećate li se uopšte mene?
da to sam ja!
mislim da sam trebao imati i ime
ali izbor truli je jači!

Vidi majko! Ostao sam zauvek mlad
nekako se čudno osećam
šteta je što si se plašila našeg susreta
a susret je neizbežan tamo izvan granice.

Sve znam, sve mi je otkriveno
neko je prolio suze tuge, suze iskrene
dobar je! upoznaćete ga nekad
jedva čekam da vas sretnem.

Nisam ostao željan ljubavi
ne brinite zbog toga
i znajte da vas volim puno
uželeo sam se svih vas.

Ali čuo sam i to da se nećemo sećati ničega u punoći
da li je to moguće?
recite mi da me volite!
znate… nada je lepa..

Kako mi je bata?
izrastao je u dobrog čovek
mada čistom srcu to i nije teško
I zaista sve to lepo zvuči na toj strani obale.

Čekam taj tren, čekaću ga dugo
osećam da je lepo čekati zelju
a kad dodjete nadam se da ću vas prepoznati , da ću vas moći zagrliti….

12705288_1098911033473935_8470853614467021803_n

Advertisements

Kosti

Kosti

Kosti moje meni govore, kosti meni šapuću
zašto mi moramo ostati sami?
da li je grob obavezan za nas? I gde ti ideš?
nisi li ti deo nas?

Jadne moje kosti uvek brinu, uvek plaču
uvek misle o smrti, o rastanku
jadne moje kosti plaše se zemlje
plaše se što ću otići iz vremena, otići od njih.

Smrt je njihov neprijatelj, smrt je moj neprijatelj
smrt je naš neprijatelj
svesno negirajući smrt ja mojim kostima govorim o nadi
mojim kostima govorim o večnosti, govorim o slobodi!

Al neću kosti same da ostanu, same da tuguju
neću kosti crvi da im budu drugovi
kosti hoće da se nikad ne razdvoje
da nikad ne odu par metara ispod zemlje.

Drhte moje kosti i razgovaraju sa mnom stalno
zar smrt mora da dodje?
zar smo napravljeni za prolaznost?
zar su sve ovo samo igre?

Vrište kosti moje mile i snažne
neću da ih napuste srce i mozak
neću da budu zaboravljene
žele večnost, traše svetlost!

Pitanja, pitanja i samo pitanja od kostiju stižu
neće kosti moje da dole idu
iako im ispričah reči o novom sastanku
iako im rekoh reči utehe
kosti misle da ih lažem.

U mojoj nadi i veri malo nesiguran rekoh njima
rastati se moramo, tako je potrebno
al ja… ja ću doći
i mi moje mile kosti bićemo savršeni tad
bićemo nepromenljivi
a ako nešto po lošem krene
znamo da imamo nešto najjače iza sebe
imamo ljubav neograničenu.ezekiels-vision-of-the-valley-of-dry-bones-what-does-it-mean_0

Мисли

Мисли

Чекам у хладној ћелији
желим отићи у вечност
али се плашим отићи из времена
страх ме мучи, страх ме изједа.

Добијем снагу, те је изгубим
видим ореол а онда и илузију
превише је бола у глави, превише питања
али рекох себи нисам више безбрижан, нисам више мали.

Слушам глупости, слушам генијалности
видим трулежност, видим подвиг и светост
налазим љубав, миришем издају
имам представу о Њему, желим да му се приближим.

Где су сви ти прошли људи?
ко су ови данашњи?
ко смо сви ми? зашто смо овде?
дај ми одговор, спаси ме од муке!

Пролих сузе јер дође умиљење
а онда нестаде, веома брзо
као маслачак на поветарцу
и сад ми само једно остаде, оно названо вера.

14500492_1266717453359958_2857156551103855163_o.jpg

Блог на WordPress.com.

Горе ↑